Intelektualno poštenje Ahmet Alibašić Engleski filozof i nobelovac Bertrand Russell je u svojim memoarima zabilježio da je bio veoma razočaran onim što su mu njegovi profesori na, čini mi se, Cambridgeu mogli ponuditi. Ustvari, on eksplicitno kaže da je od njih naučio samo o jednoj stvari: intelektualnom poštenju. Kaže da se nisu ustručavali kazati da ne znaju ili da pred svim studentima priznaju grešku u argumentu koga su godinama razvijali i zbog koga su bili poštivani. Tako je to na Cambridgeu bar nekad bilo. I takva je bila islamska praksa stoljećima. Poznat je slučaj kada je neki musliman iz dalekih krajeva došao u Medinu da kao izaslanik svoga naroda pita imami Malika četrdeset pitanja. Kada mu je Malik, Bog mu se dragi smilovao, na trideset i šest pitanja odgovorio sa “Ne znam.” (La edri.), pitalac je pomalo zbunjeno i ljutito pitao: Šta da kažem ljudima koji su me poslali? Malik mu je jednostavno rekao: “Kaži im da Malik ne zna!” Allah se smilovao imami Maliku još jednom! Kod nas je sve, pa i to mnogo drugačije. Direktan povod ovom tekstu jesu učestale vijesti o našim “učenim ljudima” koji – valjda zbog nekog kompleksa – daju odgovore za koje nisu kompetentni i tako zavode druge i sebe nepotrebno opterećuju i grijesima i sramotom. Kako smo mala zajednica u kojoj bi svaki primjer takvog nepoštenja i arogancije bio brzo prepoznat nećemo navoditi nijedan specifičan slučaj. Uostalom, cilj nam nije ničija osobna diskreditacija. Temeljno pravilo islamske epistemiologije ili nauke o spoznaji jeste intelektualna skromnost koja proističe iz svijesti i spoznaje da je samo Allah omniscentan, da samo on sve zna. Često se međutim pitamo da li zaludu čitamo ono “Allahu a‘lemu!” (Allah najbolje zna!) na kraju djela naših velikih alima? Da li zaludu učimo kur’anski ajet da “iznad svakog znalca ima Znalac”? Zar je moguće da ništa nismo naučili iz kazivanja o Musau i Hidru, a.s.? Jesmo li ikada čuli za slučaj Poslanikovih drugova koji su ranjenom-džunub drugu dali “fetvu” da se mora okupati nakon čega je umro pa kad je Poslanik, a.s., za to čuo rekao: “Ubili su ga, Allah ih ubio. Zašto nisu pitali ako nisu znali!?” Sve dok u našim knjigama jedna od prvih stranica ne bude nosila naziv “Zahvale” to će samo govoriti kako smo intelektualno arogantni i kako ustvari nismo shvatili prvu karakteristiku nauke: da je nauka kolektivno nastojanje i kad nosi ime pojedinca. Sve dok ne budemo imali snage da kao Newton priznamo kako kao intelektualci stojimo na plećima živih i mrtvih velikana, i da bez njih ne bi bilo ni nas ni našeg doprinosa nauci, malo je nade da će se u Bosni proizvoditi prava nauka. Na kraju, je li ono neko kazao da nije alim onaj ko ne zna kazati “La edri.” i da je “Ne znam” pola znanja? Ako je tako onda je malo učenih ljudi u Bosni.